#Побдеда80
Ая 2025-пе ис-Советарин ХIуькуматдин Гъалибвелдин хIа ягъ хьуна якьу къа ис вея ис э. Ме Гъалибвел хьас пас деведегьен ппара загьматара хьуне Советрин ХIуькуматдин инсанарис: 27млн инсан пуч хьеф кидай, фашисттари Iайи ппара хIурарна шагьурар ккедихьуне, къутт къуттул адатуна. Са багвухъас фашисттар уйичин, сасра багвухъас милитаристарин Япони хIевалат хьуна уйи. Советарин ХIуькуматдин инсанар са хизан суман гъайшина, хаб дачукIай, зурбадалди къаншарди гъузухIела и Iудар багва рихъ хъая душманар тарг акьас хьеф. Ме Гъалибвелдин Ягъ багу акьас Агъул райондин инсанарира гъил гьучихьуне: гьете вегIдуни дегIвиди фуш хьунара хизанарикес душу хизанар адавуйи- са хулаъас Iуд-хьибуд авейи, вартт адавайчин. ХIа пай инсанар рукьундава чиппин хулариди: дад, чу, хIадад, адад дарукьуттар ппара уйи.
Ме дегIвиъас даеттаригI Гехъуьн Мазаярин тухумдинфра гIая: Махмудов Рамазан Мазаевич. Мазаярин Рамазан дегIви хъучучIугъилди ушуфе тич, хулаъ джигьил фуниая хьира атуна. Хабди аявусна адававус дагIай гулуфе(без вести пропал). ДегIви ккиркIухабра руцучира джикIин дава кIинa, икIу некьвра кехIей.( Ме суман гулуттар ппара хьуни те вахттуни.)
Сасра — Махмудов ХIеджи Мазаевич- Рамазанан бицIи чу-1940- пе иса армиди ушуф, аттархьуна уйи Дальный Востокдиди. Ме армиъ аягуна э дегIви хъучучIуф. Сара дегIви ккиркIвасттегьен амилгуне уч уйивусаъ. Махмудов ХIеджи Мазаевич хефи 1920-пе исан 15-пе июньди. Учин 20 ис хьехаб армиди файшуфе-1940-пе исан 13 октябрьди. Те вегIдунис ме ятум (е дад, е баб хъундава) кIиркI и.
ширмиш акьуна кар и ге. Фашисттарин Германи ккедикуна, Гъалибвелдин Ягъ хьехаб, Советрин ХIуькуматди Дальный Востокдиъ Японихъай дегIва акьуни -тебур хIевалат хьуна уйихIела. ХIеджи чиппин дивизихъай Манчжуриъасна Южный Сахалиндиъас душманар адикас кумак акьуни. Мисаъ, дагучIай дегIви акьубан, хьимурна са джевиз йине мис: сад мебирикес-1945 исан 23-пе августи Советрин Хуькуматдин Верховный Главнокомандующий Генералисимус И.В. Сталина йиная «Благодарность за отличные боевые действия в боях за освобождение от японских захватчиков Маньчжурии и Южного Сахалина» агъаф. Хъара мис медалар йина уйи: 1946-пе исан 27-пе майди-«За победу над Японией», 1947- пе иса «За победу над Германией в Великой Отечественной войне 1941- 1945гг.», «20 лет Победы в Великой Отечественной войне 1941-1945гг.» агъаттар. Хулади Мазаярин ХIеджи рукьуф 1946-пе иса 10-пе сентябрьди уч армиас фатухаб и.
ХIуриди адехаб, акьуна учис хьирди уч суман ятум ФатIи агъа рушра, амилгуни мисаъ. БицIигунан хаб кар аркьай вардиш хьуная ХIеджи мусра сакинди экьуф дава: мис хIуринттари «къизилдин гъилар» гьаяф агъафи. Ми хIуриъ дикванчивел аркьайи (товароведарин курсар хуруна, адина-ппара иджи ягIаф и агъа учин пеша, йиркIв фай кара аркьайи. Райпойин хIавел акье агъайра хьуни мис, амма ме рази хьеф дава,Мебур Iудар чуппар ухIаяф гебирин Зейрабав агъа абаба и. Армиъ Мазаярин ХIеджи бицIи духттурдин (фельдшердин) курар аркьай хьуне: гис таб чиппин хуIриас джуьре хIуриди вей экьвас даккан хIела). Ме пешайилас гъайри мик хъара пешабур куьйи: кунар диркьванф, хулаъ лазим вере диликар аркьаф, сеIтар батIар аркьаф, ттунар рихьеф, кьвадилкьванар рухаф (кумак аркьай хизанарис), джерихIвел. ЙиркIвуран ппара иджефра джумартф и агъа ме инсанри. Мебирин хулаъ гьемишан гIуларна, тебирин шиникквар авефи агъа,Гехъуьнди хурас адинаяттар.
ХIеджина ФатIи 9 валад ухIуна, хIа акьуна, гьерттин гъилиъ чиппин пешабирин кIеджар гъушанас акьуне; чиппифас вере кумак аркьай Рамазанан кIиркI БазукIисна гин бабасра — сара шувас душуна, учин кIиркI ухIай экьу хIа ччуччун хьирас. ХIуринттари йиркIвурал аркьа фидегьен идже хизанар ичин гебур: сад сайин хатириъ идихьай, сайи пеф сасрайи аркьай- хIуринттарис чешна суманттар и агъайи гебирихъас ягIаттари.
Амма ирхе Iуьмур хьундава ХIеджин: 1984-пе исан 21-пе январди инсультифас кIине ме хьибу къанна хьибу ис дала давай.
Гьинанра хум весттава дегIвин вахттуни хIуькумат ухIу инсанар.
ЯгIа гьете загьматар агуттарин хуттулари. хуттуларин шиникквари аркьая тебирин курар СВО-йиъ. Гьемишанди Iэкви илгурай хье завар, сара тишттин къикъевелар дахьурай инсанарис.
Тамам Рамазанова