Хьуне агъа хьундава агъа Iу дустт. Сайиис агъай Гуг, сасрайиис — ГaбицIай. Са ягъа акьуне агъа икьрар Перихалум агъаттин хевар хъадикIенас.


Хьуне агъа хьундава агъа Iу дустт. Сайиис агъай Гуг, сасрайиис — ГaбицIай. Са ягъа акьуне агъа икьрар Перихалум агъаттин хевар хъадикIенас.

Фикир акьугуна ме дуьйилас гьер вахттари, гьер джуьрайин, гьер миллатарин дегIвибур ппара алайшуне. Амма ке хIа, ке зулуматинф хьуне мебурикес Ватандин ХIа дегIви. Дагъусттанра къерех хьундава ме дегIвигьас. Мисаъра дегIвин Iуьр дагу хизан илгундава. Гьемихъас хье Гъалибвелдин ярцIурна ерхьидпе ис верегунас Дагъусттандиъ «Хье Игитар» агъа проект дахъасе.

Дагь заманайихъас хаб мич агьалра нис аркьаф хIа пай сагъилди э. Нис акьухаба ихьа кIуранин тIабакIиъ хьибу ягъди акедес, хуппай хьибу ягъди кьелра кехъуна ами арта цlуппе хьас. Нис акьастти гlатас сагав аркьай аве, гIихьуна найин кканчинара са малдин уриъ, гихъай меджарин мерIер, гъазе хутар батIарди фацанас, цlурт агъаттигI. Хуппай гlихьафи нис чир дахьас кьебзуригI.

Iерабарин хIуькуматин ариш-варишчибурис кканди ая Дагъусттандихъай сотрудничат акьас. Ме кардин шагьид э кьанди Махачкалайиъ хьуна прием. Приемил кьабул акьуне джуьре хIуькуматин инсанарин делегация Арабский Эмиратариас. Экскурсибурин рамкабуриъ суман гьер усарил аларуцуна ахтармиш акьуна кьимат йине Дагъусттандин гьер джуьрайин отраслибурин натиджабурис. Михъас информагентствойис ахъакьуне экспортин поддержкайин Центрдиъ.

18-19 марта в Межрайонных инспекциях ФНС России №4 (Дагестанские Огни), №3 (Дербент), №2 (Касумкент) и №1 (Магарамкент) состоялись семинары-совещания с 26-ю предпринимателями, добывающими общераспространенные полезные ископаемые в Южном Дагестане.

34 псевдопредпринимателя было выявлено сотрудниками МРИ ФНС России №9 по Республике Дагестан в ходе проведенного 23 марта контрольного мероприятия на предмет выявления предпринимательской деятельности в с. Леваши Левашинского района без постановки на налоговый учет и без применения ККТ.

Гьер са инсандин Iуьмур кIилдин китаб хIисабе. Гьинан китабик фиштти ликIина айчин, гьетиштти хурайра э Iуьмур. Са агъзурна ерчIу вершна гIуьфцIурна садпе иса ЦIаеваз Малагусейнов Кьубутис шувас ушуне. Шувас ушухабра мин Iуьмурдин рекъ лидегьен рехIетинф хьундава.

ЧIирин гитан хIисаб аркьа гитанарин тумуникес, амма джанарин уч хулан гитанарилас азманди э. АцIуна джуревелар ая гебурин: ибрарин кIекIварил алдея хьейин чIичIар, рангар, лекара суьве э гин. Сае нахширар суман кIаратIилди дуламиш верефттава чIирин гитан. Дагьарариъ, дарариъ сатти кIил ухIа ми.

Ппара джура нахширар яратмиш акьуна ая Аллагьди дуньяйил: хIа джанар, бицIи джанар хъаяттар, ппара Iекьул кеяттар, Iекьул бицIи кьитди аяттар. ЯгIа зас чвас ахъакьас кканди ая ппара Iекьул кея нахширихъас. Ге нахшир э кьедибан.

Кьанди хьес ппара унихьа, ягъа Iу курушка кофейин ухучина инсандин Iуьмур ирхеф хьасе пуна, хъара са пай инсанарикес унихьа якьу курушка генара идже ве агъай — хъара хайир кея. ХIапай инсанарин гIедат суман хьуная багами гъайшигъилди кофе ухас, хъара хIа гаф аркьа суман аве «зун кофе ухуная» агъай.